Ваљда Вам је познато да у Београду недавно беше организован трећи по реду фестивал науке. Е па како бејах мало докон, решио сам да га обиђем. Још лепша ствар је то што је испало да идем службено за "Елеф". Наравно да се нећу понављати пошто сам већ објавио чланак за магазин, него ево линка па прочитајте тамо. Потпуно је све једно где ће те оставити коментар.
Могу само да додам да никад лепше нисам спавао у возу. Мислим да сам заспао одмах пошле нишке ранжирне, чим је кондуктерка погледала карту, и пробудио сам се тек у Раковици, пред Београдом. Али о томе неком другом приликом када будем написао посебан текст о доживљајима са железницом ;-)
Такође, не знам шта ми је требало да по изласку са железничке ударим право Немањином, поред зграде Владе!? Тог дан је био неки Словак у званичној нам посети. Стварно не знам да ли је био председник, премијер или неко трећи. Углавном, пар пута сам легитимисан и морао сам да објашњавам шта баш у том тренутку радим на том месту и зашто немам пребивалиште у Београду. А могу само да замишљам како би било весело да сам имао нову (са чипом) личну карту, а на њој и не пише пребивалиште.
Домаћине, Бог нек те сачува мотике тупе и жене глупе. Кратких гаћа и дугачких коприва. Тесних сокака, бесних девојака и дугачких чабрњака. Што садиш да ти роди, што чуваш да ти се плоди. У пољу добри клипови, у штали дебели бикови, у ливади лепе траве, у штали музне краве, у пољу добра пшеница, у кући здрава дечица. Здрав си домаћине.
Помозите блог
Александровац 1872,
уље на платну, аутор: Зоран Зарић
Фонтана вина, Александровац
Жељин
Жељин
Жупско виногорје
Средњевековни град Козник
Манастир Дренча
Lady of Aleksandrovac
Етно село Латковац
Ћелијско језеро
1 comment:
Как говорилось на Seexi.net Третьего сентября я увидела во дворе котёнка, мне стало его очень жалко, и я привела его домой с надеждой выходить. Он был очень худой, бессильный, истощённый, еле ходил, ничего не ел, не пил, я кормила его из пипетки, для того у него было немного сил, мы с мамой делали всё вполне вероятное для того его спасти, мы так надеялсяи его выходить, но не сумели, Бог забрал его себе. Такой милый котёнок был, гулял по квартире со своими слабыми ножками, и очень умненький был, я всего один раз показала ему лоток, и с тех пор он ни разу не испачкал в квартире, ходил в свой лоточек. Мы с мамой думали, как же его назвать, хотели назвать Ушастик, так как у него уши были большие, но Ушастиком не назвали, мама назвала его Котя. Не знаю, был ли у него шанс или же он с самого начало был обречен. Нам с мамой его очень жалко. Пожил у нас всего 4 для, и в течении этих дней мы к нему очень привыкли, я тоскую по нему. Его с нами уже нет, но он буквально каждый день будет жить в нашей памяти. Котёнок умер сегодня утром на моих глазах, мы похоронили его в парке.
Спи спокойно мой ангелочек.
Post a Comment