Општенародно весеље

Упућени знају да сам недавно прославио рођендан и крсну славу. А обичаји налажу да се то све пригодно обележи и прослави. Нема ту пуно тога да се прича, јело се, пило се, веселило се... Док сам пар дана био у Жупи, Жаре је потегао чак из Београда право код мене на славу и проведосмо је као што је ред, а колеги Шућуровићу остаје забележен неоправдани изостанак јер ма колико се он правдао да није имао превозно средство, обавештен сам да му је трактор ипак био на располагању. 

Ипак, могу рећи да је главно весеље било тек 3 дана после славе, кад сам се вратио у Ниш. Спремила ми мајка посебну торбу да понесем, а у торби: мезе, салате, пихтије, печење, погача, вино... А ја још, као сваки прави домаћин, обезбедио и пиво и сок за жене, децу и остале безалкохоличаре (пиво није алкохол). И тако, сакупило се друштво у маленом стану код пешачког моста, па навалили. Уосталом, изрека каже да слика вреди више од хиљаду речи, па све можете видети из приложеног. Остаје још само да се посебно похвали колега Дуле, који је попио чак две чаше пива. 

Углавном, било је весело. Не знам како су сви отишли кућама. Знам да су за поједине долазили родитељи, неки су имали ту част да их жена носи, а неки су и кревет промашили па тако кад ја кренух на спавање имадох шта и видети.