Ништа посебно

Већ неколико дана нема ничег новог овде........ да ли се неко забринуо за мене!? Било је разлога и за то, али сада је, делимично, све у најбољем реду.
Па била је ово прилично интересантна седмица. У недељу поподне ме је заболео зуб. То се мало искомпликовало, па се ту појавио и неки оток. Ујутру је све изгледало прилично боље, па не одох код зубара, бол је нестао а и оток је, чини ми се, био у фази опадања. У школи није било баш сјајно, али кад је тамо и било добро. Имамо сам контролни из „микропроцесора“. Учио сам половично, па да бар нешто убодем тачно. Професор је испао толики геније и поделио питања у две групе тако да у једној знам све и била би петица као пањ, а у другој су све далека шпанска села. Погађајте коју сам добио :-) На физичком смо играли баскет и игром случаја добијем другов лакат право у образ, у „рану“ од отока и тако знатно искомпликујем ствари. У уторак сам отишао код „чика зубе“. Извршио је неко ни мало пријатно сецирање око зуба, преписао ми неке лекове и заказао вађење зуба за петак. Како сам добио оправдања за наредних неколико дана, уживање је тек почело.
Ово је била недеља „лиге шампиона“ и „купа УЕФА“, а мени је бог клађења био прилично наклоњен. Једини проблем су били лекови па сам заобилазио алкохол. Морам да поменем да је у четвратк у Трстенику био вашар па је ту било и шатора, вино, печење, певаљка... а ја на лековима, једем смоки и показујем другарици математику... право уживање!!!
У петак – спектакл! Лепо сам испланирао да одем ујутру код зубара, одрадим шта треба, седнем на аутобус и дођем у родну Жупу на викенд... Кад оно зубар узео слободан, еееј! Па где то има!? Нисам вади зуб, немам оправдање и морам у школу! Отишао сам у школу, одседео тамо цело поподне, прочитао двоје новина и тако... Коначно дође 18 часова. Чамим на станици, гледам како се смркава и ћаскам са друштвом, које се полако окупља. Коначно стиже бус, неизбежно гурање...
Ево ме у топлини дома свог, ленчарим, висим на интернету и тако...
До следеђег јављања, остајте ми здраво и весело!!!