Жупска Берба

Ево прође још једна „Жупска Берба“........ могу рећи да је ова стварно била нешто посебно од претходних, можда зато што је коначно прекинута традиција кишног времена које нас је пратило последњих неколико година.........

Почела је у среду 27. септембра, лета Господњег 2006. Иако нисам ишао у школу и првим аутобусом дошао у родни крај, ипак нисам отишао на свечано отварање..........

Вече друго (моје прво).....

Изађох с комшијом и најбољим другом, Жаретом (широј јавности познат као ЛЕГИЈА), да мало обиђемо ту чувену „параду пијанства и кича“ и видимо неко познато лице. Није било баш много народа и све је личило на једну уобичајену „Бербу“, по неки познаник из основне школе и тако... мало је фалило да се убрзо вратимо кућама, али ипак, не иде да се враћамо а да не попијемо који шприцер. Нађосмо неко мало кафанче на пошетку „Улице вина“, чијег се имена не сећам (мислим да га никада нисам ни знао), попили литар-литар белог и нешто после један запутили се кућама...

Вече треће (моје друго).....

Иако се нисмо баш најбоље провели претходног дана, изашли смо поново у намери да поправимо утиске. Срели смо се са неколицином Жаретових другова из интерната у Крушевцу и са њима отишли на концерт „Рибље Чорбе“ који је требао да отпочне на тргу. Ту нам се придружио и мој колега Марко (широј јавности познат као Шућур). Испоставило се да не долази „Рибља Чорба“ већ само Бора Ђорђевић. Причао је своје уобичајене глупости и певао највеће хитове на плејбек. Јесте било мало труло, али можемо се тешити оном народном „Кол'ко пара, тол'ко музике“. Купили смо неколико литара вина и то нам је прилично помгло да нас понесе атмосфера (скакање, грљење, певање, ношење...), тако да смо се ипак супер провели уз Бору. Касније је неколицина нас, онако знојава и промукла, завршила у оном истом кагфанчету и тако испијала шприцер до касно у ноћ, уз краће паузе и повремено мењање стола. Друштво је било супер, провод још бољи. Овог пута смо прилично дуго остали, па се не може са сигурношћу утврдити да ли смо се кући вратили „рано“ или касно....

Вече четврто (моје треће........и последње).....

Пошто је претходне вечери пао договор да се поново окупимо, наравно да смо то и испоштовали. Било је неких шушкања да ће се појавити Ђоле Балашевић, говоркања о Секи Алексић, али ипак су то биле само празне приче...... Чуо сам да је био Ђоша, али закаснили смо на његово млаћење празне сламе..... овог пута смо прво мало презалогајили, па се упутили на старо место. После неколико литара шприцера, изађосмо мало међу рају и прошетасмо улицама...... Ту нас је негде Шућур напустио и са својим компањонима из Доње Омашнице нестао у непознатом правцу. Жарко и ја смо се (као) запутили кући, али код фонтане смо запазили једну веома познату и чудно понашајућу групацију створења која необично подсећају на људе. Да, то су били оне исте интернатлије од синоћ, које овом приликом поздрављам! Купили момци нешто вина и проводе се на свој начин. А нас дао Бог овакве какви смо, па нас тешко намолит на нешто............ наравно да смо им се прдружили. Ту сам пио мало шприцер, мало чисто вино и тако дошао до оног стадијума када више не осећам ноге, али било је и горих од мене. Када је вино почело да понестаје, кренули смо онако чопоративно низ улицу и тако уз Божју помоћ стигли некеко до „ИН кафеа“. Ко ли нас само превари да уђемо унутра? Али кад смо већ ту.... Лично, нисам сигуран шта се тамо догађало па ћемо тај део прескочити ;-) Ту смо се негде и испоздрављали и још раније ујутру стигли кућама.

То би укратко било то. Можда нисам баш најбоље пренео доживљаје, али битно да је нама било лепо, а Ви што нисте дошли, остаје вам само кајање и чекање наредне „Бербе“.

Вечерас је последње вече, али како је оно, традиционално, најмање посећено (ваљда се истроше људи на претходним, а и сутра је радни дан), а мене сутра сабајле очекује писмени из српског, морам вечерас да одем пут Трстеника.

Напомена: све слике које видите су од последње вечери.

ЖИВЕЛИ!!!